Nauka, zdravlje, medicina: Zašto od nekih vakcina imamo dvostruku korist

Piter Abi vrti glavom, kao da još uvek ne može da veruje: „Tako je u stvari sve počelo – desilo se nešto veoma neobično”, kaže.

Abi razgovara sa mnom preko Skajpa iz njegove rodne Danske, iako je najveći deo poslednje četiri decenije proveo u Gvineji-Bisao – maloj siromašnoj zapadnoafričkoj zemlji sa burnom kolonijalnom prošlošću i skorašnjom istorijom niza državnih udara.

Tamo se preselio 1978. godine da pokrene dobrotvornu akciju Zdravstveni projekat „Bandim”.

U ono vreme nije postojao nacionalni program vakcinacije protiv malih boginja, tako da je, posle izbijanja jedne posebno gadne epidemije, njegov tim odlučio da usmeri sav trud na njihovo obezbeđivanje deci u lokalnom kraju.

Vakcina protiv Kovida-19: Da li je neobično što se zaustavlja kliničko istraživanje
Zašto ljudi ne veruju u vakcine?
Novi propisi o vakcinaciji u Srbiji – obaveze, prava i dužnosti
Oko godinu dana nakon što su započele vakcinacije, oni su došli do jednog izuzetnog otkrića: ona deca koja su bili vakcinisana protiv malih boginja bila su 50 odsto puta manje sklona da umru od onih koja nisu.

„Bilo je to zapanjujuće”, kaže Abi – ali ne iz razloga na koje biste prvo pomislili.

Stvar je u tome da male boginje nikad nisu ubijale ni blizu polovini dece u Gvineji-Bisao.

Na osnovu proporcije one dece koja su prvobitno umirala od ove bolesti, vakcina je trebalo da bude mnogo manje uspešna nego što je stvarno bila. Brojke se nisu poklapale.

„Pitali smo se: ‘Kako je ovo moglo da se desi?‘”, kaže Abi.

U masovnim ispitivanjima koja su usledila, pokazalo se da je vakcinacija smanjivala šanse da deca umru za trećinu (druge studije su došle do značajno viših procena) – dok je samo četiri odsto ovog pada objašnjeno činjenicom da ih vakcina sprečava da se zaraze od malih boginja.

To je moć misterioznog fenomena koji je Abi nazvao „nespecifični efekti”.

Srećne slučajnosti
Više od jednog veka, pojedine vakcine su nam pružale neku vrstu skrivene dodatne zaštite – i to zaštite koja daleko prevazilazi njihovu prvobitnu namenu.

Ne samo da nas ovi misteriozni efekti mogu zaštiti u detinjstvu, već oni mogu da smanje i rizik od umiranja u svakom stadijumu našeg života.

Istraživanje u Gvineji-Bisao pokazalo je da su ljudi s ožiljcima od vakcine protiv velikih boginja i do 80 odsto skloniji da još uvek budu živi oko tri godine nakon što je studija počela, dok su u Danskoj naučnici otkrili da su oni koji su primili vakcinu protiv tuberkuloze u detinjstvu bili 42 odsto manje skloni da umru od prirodnih uzroka pre 45. godine.

Isto važi i za pse: eksperiment u Južnoj Africi pokazao je da su psi koji su vakcinisani protiv besnila imali mnogo veću stopu preživljavanja, preko onoga što bi se očekivalo samo na osnovu njihovog imuniteta od besnila.

Druge srećne slučajnosti podrazumevaju zaštitu od patogena koji nemaju nikakve veze sa ciljanom bolešću, kao što su smanjenje teških alergija, borba protiv određenih tipova kancera i pomoć u sprečavanju Alchajmerove bolesti.

Kako je nastao antivakcinaški pokret: „Ukinite Zakon o vakcinaciji, usud naše nacije”
Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
Vakcina protiv tuberkuloze trenutno se ispituje zbog sposobnosti da zaštiti od Kovida-19, iako su mikroorganizmi koji stoje iza ove dve bolesti potpuno drugačiji – jedan izaziva bakterija, a drugi virus.

I razdvaja ih 3,4 milijarde godina evolucije.

Uprkos više decenija istraživanja, ovi skriveni efekti i dalje nisu otkrili svoje tajne. Ali sve dok ih ne budemo razumeli, naučnici oklevaju da ih upotrebe u svoju korist – i zato je u toku trka da se otkrije šta se tu zapravo događa.

Korist od BSŽ-a
Iako postojanje „nespecifičnih efekata” nije bilo jasno utvrđeno sve do Abijevog rada osamdesetih, naučnici su mnogo duže već podozrevali da se nešto neobično dešava kad primimo vakcinu.

Uzmite na primer tuberkulozu – jednog od najvećih neprijatelja čovečanstva.

Živimo s ovim bakterijskim zlikovcem oblika kobasice najmanje 40.000 godina i tokom najvećeg dela naše istorije on je predstavljao smrtnu presudu.

Pronađen je u trećini svih drevnih egipatskih mumija a možda smo ga preneli i Neandertalcima.

Čak i od početka 20. veka, odneo je živote desetina miliona ljudi, uključujući vizionarskog pisca Džordža Orvela, političku ličnost Elenor Ruzvelt i češkog pisca Franca Kafku.

Do prekretnice je došlo kad su francuski bakteriolozi Albert Kalmet i Kamil Gerin izumeli vakcinu BSŽ, koja je nastala postepenim menjanjem verzije bakterije pronađene u kravama, budući da mnoge životinje sa farmi nose vlastiti tip.

Prvi put je neko dete primilo ovu vakcinu 1921. godine, a do pedesetih godina postalo je jasno da se radi o velikoj prekretnici; vakcina se smatra 70-80 odsto uspešnom u sprečavanju najtežih oblika ove bolesti.

Čak i u tako ranom stadijumu, naučnici su primetili da je BSŽ povezana sa dramatičnim padom broja dece koja umiru u prvim mesecima života.

Ovo je oduvek bilo zbunjujuće – bilo je malo verovatno da je to zbog vakcine koja sprečava ozbiljne slučajeve tuberkuloze, zato što je obično potrebno vreme da se bolest razvije.

„Ta brojka se smanjila za skoro 70 odsto”, kaže Mihai Netea, imunolog sa Univerziteta Radboud u Holandiji.

„Dakle, od samog početka, pozitivni efekti bili su prilično izraženi.”

Od tada je postalo očigledno da je BSŽ povezan ne samo sa nižom smrtnošću, već i da pruža zaštitu od širokog raspona infekcija nevezanih za tuberkulozu, kao što su grip, sepsa i herpes.

Obučavanje imuniteta
Jedno moguće objašnjenje za sposobnost nekih vakcina da nas zaštite od mikroorganizama pored onih koje bi trebalo da gađaju su da ti mikroorganizmi dele antigene – molekule koje imuni sistem koristi da identifikuje strane napadače.

Na primer, vakcina BSŽ mogla bi da upozna telo s određenim proteinom koji može da se nađe i u drugim bakterijama ili virusima.

Ali kad uzmete u obzir ogromni raspon drugih infekcija koje ova konkretna vakcina može da spreči, deluje malo verovatno da sasvim slučajno sve one imaju iste antigene.

Druga ideja je da vakcine nenamerno daju imunom sistemu neku vrstu opšte obuke.

Skorašnje studije otkrile su zbunjujuće dokaze koji podržavaju ovu teoriju, uključujući otkriće da je grupa mladih ljudi koji su dobili BSŽ a potom bili izloženi patogenima koji nisu tuberkuloza imali različitu vrstu imunih reakcija od onih koji nisu bili vakcinisani.

Pravo iznenađenje je da ovo sugeriše da ti neobični pozitivni efekti ne zavise od prilagodljivog imunog sistema – one vrste koju su vakcine pravljene da pokrenu, sa sve ćelijama koje uče da love konkretne patogene – već od urođenog imunog sistema.

Ovo je neobično, budući da se smatra da taj primitivniji, opštiji odbrambeni sistem nije sposoban da se razvije i prilagodi na isti način.

„BSŽ reprogramira DNK imunog sistema”, kaže Abi.

„To, dakle, znači da ste konkretno stvorili imunitet protiv tuberkuloze, ali ste i istovremeno obučili svoj imuni sistem.”

Ruska vakcina: Od Putinove ćerke do nepoverenja u efikasnost prve vakcine protiv virusa korona
„Bio sam dobrovoljac za testiranje vakcine na Oksfordu“
Provera činjenica: Lažne tvrdnje i obmane u vezi sa vakcinama
To bi moglo da objasni zašto vakcina može da zaštiti ljude i od određenih vrsta rakove i demencije, budući da imuni sistem igra važnu ulogu u sticanju obe bolesti.

Naše imune ćelije neprestano pretražuju telo u potrazi za mutiranim tkivom koje će uništiti, a kancer je značajnije prisutniji kod ljudi na imunosupresivima.

Odavno se smatra da kod Alchajmerove bolesti određenu ulogu igra hronično zapaljenje, koje ima veze sa imunim stanjima kao što je Kronova bolest.

Iznenađujuće, ali BSŽ je sada standardni metod lečenja za neinvazivni rak bešike i jedna od najuspešnijih terapija svoje vrste.

Pacijenti sa rakom bešike koji su lečeni ovom vakcinom manje su podložni Alchajmerovoj bolesti, a ona se trenutno nalazi i na kliničkim ispitivanjima kako bi se videlo da li smanjuje javljanje plakova – abnormalnih grudvi proteina povezanih s ovom bolešću – kod zdravih ljudi.

Abi objašnjava da, iako je jedna doza vakcine dobra, što više doza primite, toliko jači ti pozitivni efekti umeju da budu.

„Nekako imuni sistem reaguje pozitivno na podsticaj”, kaže on.

Štaviše, čini se da ovo nisu sposobne da postignu samo vakcine – oni koji su prirodno bili zaraženi patogenima kao što su male boginje i preživeli imaju bolje šanse za dugoročno preživljavanje od onih koji nikad nisu bili zaraženi.

Nije sasvim jasno zašto je to tako, ali, još jednom, smatra se da je za to razlog obučavanje imunog sistema koje telo primi, a koje mu pomogne da se izbori sa drugim bolestima.

Bizarno, ali iako se već smatra da ove skrivene pozitivne strane spasavaju milione života godišnje, Abi smatra da njihov potencijal nije do kraja iskorišćen.

„Rekao bih čak suprotno”, kaže on.

Pod jedan, one se trenutno ne uzimaju u obzir kad sa osmišljavaju programi vakcinisanja. To je problematično, zato što nisu sve vakcine jednako sposobne da dovedu do tih efekata.

Devojčice protiv dečaka
Primer za to je vakcina protiv malih boginja.

Kad su Abi i njegov tim uveli novi tip vakcine u Gvineji-Bisao devedesetih, na njihov užas otkrili su da je ona udvostručila stopu smrtnosti kod devojčica – ali ne i kod dečaka.

Mnogo godina kasnije, shvatili su zašto.

Iako se nespecifični efekti vezuju za širok dijapazon vakcina, od one protiv magarećeg kašlja do dečje paralize, velikih boginja, žute groznice i gripa, najbolje rade kod onih koji sadrže žive viruse.

Ove „žive” vakcine prave se uzimanjem patogena koji su i dalje sposobni da repliciraju sami sebe i oslabljuju ih da ne bi bili toliko štetni.

„Deaktivirane vakcine”, s druge strane, sadrže bakterije ili viruse koji su „ubijeni” toplotom ili hemikalijama – i stoga ne mogu da se reprodukuju.

Zato što žive vakcine nose sa sobom skrivene koristi a deaktivirane ne, redosled kojim se one daju veoma je bitan.

Sada postoji sve više dokaza da ako deca dobiju deaktiviranu vakcinu nakon što su dobili živu, ona poništava neke od koristi koje su mogla da steknu.

Pre nego što je nova vakcina protiv malih boginja uvedena u Gvineji-Bisao, bilo je normalno primiti dozu vakcine deaktivirane difterije, magarećeg kašlja i tetanusa (DTP), posle koje bi usledilo primanje vakcine sa živim malim boginjama sa devet meseci.

Ali nova vakcina davana je sa četiri meseca, što znači da je DTP dat poslednji. (Druge deaktivirane vakcine takođe bi mogle da smanje pozitivan efekt ako se daju preko reda, kao što je za ona dečju paralizu.)

Iako su naučnici sada svesni koliko je važan redosled kojim se daju vakcine,

Abi kaže da se to još uvek rutinski ne uzima u obzir, tako da bi mnoga deca mogla da propuste njihove skrivene dobre strane.

Nije najjasnije zašto je redosled davanja vakcina bio važan samo kod devojčica, delimično zato što je sprovedeno vrlo malo istraživanja o tome po čemu se razlikuju muški i ženski imuni sistemi.

„Nekako je imunologija ostala slepa na pol”, kaže Abi.

„Ako čitate istraživanja o smrtnosti u zemljama sa niskim primanjima, tu ne postoje dečaci i devojčice – samo deca. I tako mi doživljavamo da su ona ista, a ona to definitivno nisu.”
Istraživanje je iznova pokazalo da žene imaju jače imune sisteme od muškaraca – manje je verovatno da će se ozbiljno razboleti od infekcija, manje su podložne raku i značajnije sklonije preteranim reakcijama kao što su autoimune bolesti i alergije.

Žene takođe obično izgrade snažnije imune reakcije na vakcine.

„Ženski imuni sistem mora da bude veoma drugačiji iz očiglednog razloga, zato što one moraju da mogu da zatrudne a da im telo ne odbaci fetus. Stoga morate da imate imuni sistem koji ima složeniji mehanizam povratne reakcije. A to u njihovom slučaju važi od rođenja”, kaže Abi.

Kad bi se nenamerni bonus efekat vakcina – i kako najbolje da ih iskoristimo – uzimao u obzir prilikom planiranja programa vakcinacije, procenjuje se da bi svake godine moglo da se spreči dodatnih 1,1 miliona smrti.

Isto tako, posledice ignorisanja ovoga mogle bi da budu katastrofalne.

Paradoks istrebljenja
Svetska zdravstvena skupština je 1980. godine saopštila da su velike boginje iskorenjene, nakon duge i skoncentrisane kampanje da se protiv njih vakcinišu sva deca na svetu.

Ali čim je virus iskorenjen, takođe je nestalo i nešto drugo – same vakcinacije.

U Velikoj Britaniji, deca rođena posle 1971. godine nisu primila tu vakcinu, a to može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.

„I u Gvineji-Bisao i u Danskoj vakcina protiv velikih boginja bila je povezana sa veoma jakim pozitivnim efektom. Ali kad smo ukinuli tu vakcinu, nije urađena ni jedna jedina studija koja bi pokazala šta je to značilo”, kaže Abi.

U ovom trenutku, svet se nalazi na ivici još jedne pobede. Dečja paraliza je uspešno iskorenjena iz skoro svakog kutka sveta, a Afrika je zvanično proglašena slobodnom od ovog virusa početkom septembra, nakon što je ova istrebljena iz Nigerije.

Sada još može samo da se nađe u malim džepovima Avganistana i Pakistana.

To je dovelo do zabrinutosti šta bi moglo da se desi sledeće. Kao i sa vakcinom protiv velikih boginja, vakcinu protiv dečje paralize pratila je velika doza nespecifičnih efekata.

Na primer, 2004. godine ona je delimično proglašena zaslužnom za smanjenje smrtnosti dece za oko 67 odsto u Gvineji-Bisao – uprkos činjenici da je u to vreme dečja paraliza tamo bila skoro potpuno iskorenjena.

„Moguće je da kad iskorenimo bolest, mi prestanemo sa davanjem žive vakcine. I mislimo da činimo nešto dobro, ali zapravo povećavamo smrtnost”, kaže Abi.

Iako anti-vakcinaški pokret decenijama neopravdano potpiruje sumnju u vakcine, čini se da su, ironično, jedine tajne koje su vakcine do sada krile bile da su bolje po nas nego što je iko mogao da zamisli.

Možda je vreme da shvatimo njihov pun potencijal pre nego što postane prekasno.

Dodaj komentar:

POVEZANI ČLANCI

Najnovije

58,466LikesLikes
8,496SljedbeniciPratite
1,287PretplatnikaPretplati se